Možete…


Možete ići Beogradom i sresti par ozlojeđenih ljudi kako pljuju državu, i onih mlađih koji ne ustaju starijim ljudima u tramvaju već uporno slušaju pesmu koju mogu slušati bilo gde. Sedeti u autobusu i gledati kako je momak ispred vas ustao i brižno prišao gospođi koja sedi naspram njega, podigao joj karticu i novčanik sa poda koju nije primetila.

Možete ići zaleđenim ulicama i psovati državu što je sve u ledu, i niko se za to i ne brine, a možete i proći kraj autobusa i zagledati se u park. Tamo stoje tri zrela čoveka u zelenim odelima, do grla upasani kako se ne bi smrzli, menjaju sijalicu u parku kako bi se sutra videlo njeno lice ako budete stajali baš tu.

Ujutru ste skidali led sa svog vozila i psovali vreme koje prolazi. Preko puta vas, devojka koja žuri na fakultet, stala je, odložila vreme pa prevela staricu preko ulice na šta joj se starica vrlo srdačno zahvalila uz ono naše „živa bila“.

Sinoć ste videli policajca kako naplaćuje kaznu nekome za nešto što zaista nije uradio. Pričali ste par minuta o tome kako nam policija ničem ne služi..
Ja sam umesto toga video džip žandarmerije kako je stao pokraj puta i svi momci gurali zajedno automobil dekici koji nije umeo da se snađe. Jedan od njih ga je zagrlio i čestitao praznike sa zakašnjenjem, a drugi telefonom zvao šlep službu i o svom trošku poslao dedu kući.
Možete primetiti kako su sijalice u mom gradu raznih boja. Nije to zbog toga što smo mi najgora nacija pa nas mrzi da uložimo novca dovoljno da sve sijalice budu istih, razlog je drugačiji. Ali isto tako možete primetiti da se ispod tih svetiljki susreću i rastaju momci i devojke, svako u svom svetu i svojoj priči. Možda to nije bila ljubav, ali jeste njen prizor.
Možete ući u trolejbus i stati na sve semafore. Uzdahnućete od malera slušajući zavijanje mašine i ono dobro poznato pištanje. Ali na jednoj od stanica, vozač je izašao na šta ste takođe bili besni. Izašao je i stavljao rukavice, prišao stanici i izvukao dugu polugu na srednjim vratima pa uvezao nepokretno lice u trolejbus jer je lestvica bila previše visoko.

Možete sedeti sa njom koja vam vredi a da to – ne znate, samo par minuta, a sa drugom koja vas ne želi a zanimljivija je ponuda provesti sate nakon toga.

Jeste li čuli onog gospodina koji je juče nakon tog vašeg dugog čekanja u redu u prodavnici ponudio svoje pare penzioneru jer mu je zafalilo tridesetak dinara? Gledali ste u telefon i huktali.

Možete gledati stvari na vedar način, dati im šansu, energiju i ljubav. A možete stvari gledati na pogrešan način i biti saučesnik ovom lošem vremenu. Ono što vidite, to nije vaš izbor. Ali ono kako vidite, sigurno jeste.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s