Komfort zona


Koliko te košta da probaš? I šta to znači uopšte? Šta želiš? Da li samo bajku i slike iz nje ili i ceo put do ostvarenja onog što sanjaš ceo život. Šta je to? Novac? Smirenost? Porodica? Osmeh svaki dan? Nešto više? Ili manje, poput stvari koje izblede posle mesec dva, godinu ipo ili neki drugi period?

Smeš li da probaš? Jesi li se opustio? Da kažeš šta misliš i skupljaš sve posledice svakog pokreta koji uradiš? Znaš li kako se zove ova odluka? „Izlazak iz komfor zone“. Ne one profesionalne, zone za karijeru, za napredak u kapitalnom svetu, već svoje zone. Duše koja sedi u tebi i čeka da joj postaviš pitanje i daš šansu.

Ako bolje pogledaš, malo ko joj je tu šansu i dao. Retko ko je otvorio polemiku sa njom, dao joj šansu da se istakne ili pogreši. Pogledaj sve te ljude oko sebe. Zamlaćuju se serijama, filmovima, youtube numerama, igricama, mobilnim telefonima, fantazijama, troše svoju dušu na nešto što ih ne ispunjava i čini ih srećnih jedno popodne kupuju pse koje posle ostavljaju zbog svoje nesigurnosti a jer su životinje postale osnovni i poslednji izvor ljubavi i iskrenosti na svetu među ljudima koji žive u gradovima, nije li to tužno? To je i neiskreno piće sa neprijateljem, seks sa neznancem za jednu noć, priča sa ljudima sa kojim nemaš bol ispod srca koji ti vrišti i govori da hoće da bude uz one ljude gde je opušten i slobodan. To je ta sloboda. Ljubav. Prinčevi na belim konjima i princeze iz bajke.

Ali ovo ne možeš da dobiješ. Umesto pokušaja, biraš apetit, biraš nešto što će ti prijati ovo popodne a već sutra to biti nešto drugo, biraš devojku koja zna manje od tebe o onom što voliš i ne zna te dovoljno da bi sve bilo zanimljivo. Biraš reči, trenutke, momente. Ćutiš kada treba, kad su ti to drugi rekli da treba, pričaš kada ona želi ili ti i zajedno učestvujete u sopstvenoj laži. Vašoj laži.

Komfor zona je užasan neprijatelj sreće. Ona nedozvoljava da se više knjige pišu o ljubavima koje su bez premca i greške. Ne dozvoljava srećne i srdačne, široke porodice i ogromna porodična stabla prepuna ljubavi i sreće. Ne dozvoljava uništenje depresije, samoće i ljudi koji bezumno lutaju unaokolo i traže sebe a taj „on“ je baš u njima i komfor zoni iz koje nemaju snage da izađu.

Ovu zonu čuva ponos koji je hram tvog neuspeha. Da li je uspeh dati jednu šansu, pa još jednu i sve vreme se plašiti i preispitivati da li je u redu ovo što si uradio ili uraditi suprotno i dati sve ako već očekuješ sve od ove osobe nazad? Vidiš, svi su takvi. Očekuju a neće da daju. Žele da se smeju a ne žele da mame osmeh. Žele da troše a ne žele da rade. Žele da uživaju a nikom nisu užitak.

Shvataš li da je jedini uslov za ljubav nestanak ponosa, komfor zone i begunstvo iz bezdana u kojem sediš sve dok ne sretneš druga dva oka kojim želiš sve da kažeš? I shvataš li, da u svetu nisi sam i nisi svet, već deo njega?

Ljubav postoji, iza ovog ponosa, komfor zone i brda od milijardu ljudi koji se gledaju istim pogledima, uzvraćaju iste osmehe i uzdahe i ne žele da budu originalni. Zato je danas najviše samih, a i oni koji su zajedno, glume zajednice ljudi koji se zajedno plaše da izađu iz sebe već im treba pomoć da to ne budu sami. Da postoji još neko sličan ko se plaši i veruje da je sreća nešto što ima svoj datum i rok trajanja. Postoje i oni srećni, oni o svemu ovom ni ne razmiljšaju. Oni su sve dali na prvi pogled, na drugu odluku, na treći kompromis… jer je to jedini način da nekom stvarno daš šansu kolko god to isto bilo  način da propadneš u potpunosti. Ako želiš, ljubav gledaj i kao biznis, kao projekat, kao karijeru. U kojoj moraš da imaš zamisao, želju, trud, vreme koje ulažeš i ljubav prema svemu tome, snage da se predaš skroz i živiš ono što radiš. Mada, važnije od bilo kojeg projekta, to je ovo drugo.. tvoj život. I projekat koji radiš od dana kada nisi ni znao da pričaš, i čitaš ove redove.

Razmisli. Koliko te košta da pokušaš? Umeš li da daš, ako već ceo život tražiš, opravdano, kao i svi mi? Izađi. Biće ti teško, hladno, sumorno, naporno, čudno. Ali to je kao i osećaj posle jakog treninga. To je osećaj da si zapravo od sad, od tog trenutka, počeo da živiš. I ako padneš, znaj da mnogi i umru, završe svoj projekat, a da ni dan jedini, ma ni minut svoga čitavog života, nisu zapravo bili živi i ono za šta su stvoreni.

Život je previše kratak, da ga ne bi živeo. Rizikuj, da bi dobio. Zakorači, da bi stigao. Otvori se, da bi voleo. Izađi iz sopstvenog zatvora, da bi živeo.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s